Učesnik sam rata na prostorima Kosova i Metohije. Tamo sam proveo 75 dana i za to vreme sam povredio kičmu. Dvadeset godina prolazim kroz pravi pakao. Kupujem skupe lekove( operacija ne dolazi u obzir po mišljenju lekara). Povreda je PROMENILA moj život, moje navike, želje, potrebe.Priključio sam se kolegama koje su preko "kancelarije Aleksić" u Nišu, tužile državu zbog diskriminacije oko ratnih dnevnica, i tamo sam dao nekoliko hiljada dinara. Ono što je fascinantno je činjenica da sam u jedinici bio sa čovekom iz okoline Prokuplja i on je na ime "ratnih dnevnica" pre 20 godina dobio iznos kojim je kupio 5.300 maraka. Zašto ja i nisam dobio ništa a proveli smo svaki trenutak na Kosovu zajedno?Da li postoji zemlja na svetu koja je toliko prezrela jedan deo svog naroda. Štrajkovaću glađu ispred Vlade, do SMRTI, ako treba. Taj iznos je u neku ruku i moja satisfakcija za mučenje u koje sam ni kriv ni dužan izvršavajući zadatke upao.

VLADA SRBIJE mora da u toku maja meseca izađe sa preciznim predlozima za usvajanje Zakona. Zakon ne može da čeka početak 2020. već trabe da bude usvojen kao leks specijalis jer se o tom Zakonu govori 20 godina to je nedopustivo. Koliki je broj veterana za to vreme umro nikoga ne zanima. Ako Vlada ovako nastavi "budućnost Srbije" su samo grobovi. Svi veterani rata koje je država uredno pozivima pozvala u rat MORAJU da dobiju deo penzije, ratne dnevnice i sve ono što imaju veterani rata u Hrvatskoj. Uslov da se dobije sve ovo je VOJNI POZIV UPUĆEN OD STRANE VOJNOG ODSEKA. Dobrovoljci koji su samoinicijativno išli na ratišta su ipak, druga kategorija. VETERANI RATA TREBA dobiju to jer su ZASLUŽILI.

Kada neko izgubi bliskog člana porodice samo zato što je istog država poslala u rat i, kada se on belestan vrati sa ratišta, ta država nije našla za shodno da toj porodici koja je patila ponudi lek, ni neki dinar, nije pomogla njegovom detetu da se zaposli i tako pomogne ocu tako št0 će mu kupovati lekove. Država je pljunula na veterane rata, SADA je KAsno ZA MNOGE VETERANe. nIKO NE BI SMEO DA ZABORAVI AGONIJU BROJNIH PORODICA KOJE NISU DOBILE NIKAKVO RAZUMEVANjE DRŽAVE. šTETA. aLI, OVO JE I OPOMENA ZA BUDUĆNOST.

Kolege veterani rata za štrajk se treba pripremiti, a treba povesti sa sobom u Beograd i decu umrlih veterana rata. Pokazati ih ljudima i kazati ČITAVOM svetu kroz kakav su pakao prošla i kako sada žive. A, ko je za to kriv. Onaj ko poslednjih godina vlada našim životima, ko odlučuje o svemu u Srbiji, onaj koji se pobrinuo diplomatskim kanalima da "presuda u Strasburu padne", kako se Srbija ne bi zamerila "prijateljima sa zapada" koji ga pomažu u opstanku na vlasti.

Vlada Srbije treba da izađe što pre sa konkretnim predlozima kako će izgledati Zakon o veteranima i invalidima rata. Najave kako će on izgledati traju više od 20 godina. Postoji li zemlja u svetu koja ovako radi? Samo precizni termini i ako se oni ne poštuju štrajk do smrti, da Srbija upamti to. Što se tiče ratnih dnevnica one moraju da budu takve da ne vređaju one koji su ih čekali 20 godina.Poznajem veterane koji su prodavali očevinu kako bi mogli da kupe skupe lekove iz Nemačke. Štrajkački odbor veterana ne sme ni za jotu da popusti pred pritiscima Vlade, borci očekuju KONKRETNA REŠENjA i to ODMAH:

Kada smo već kod zaposlenja jednog člana porodice ( TAKO SE RADI U HRVATSKOJ SA BRANITELjIMA OTADŽBINE), znam veterane rata iz Niša i okoline čija su deca prosila po Nišu. (Jedna privatna radio stanica pokušala je da animira ljude da pomognu jednom veteranu ali je on nažalost preminuo). Nišlijama je poznato da je sin učesnika rata na Kosovu radilo kao čistač ulica iako ima završen Državni fakultet. Treba da se zapitamo da li je normalno da se tim ljudima ama baš u ničemu nije pomoglo. Oni nisu otišli na ratište dobrovoljno i da su se tamo dobrovoljno povredili i da će sa tim povredama i traumama koje su ih tamo zadesile živeti do kraja života, da su "teret" ukućanima pre svega zbog lekova koje moraju da nabavljaju. U kancelariji Aleksić u Nišu video sam neke kolege veterane rata koje su dovela njihova deca jer su toliko bolesni da sami nisu u stanju da dođu. Država se sprdala sa mukama ovih ljudi, a uvek je moglo da se bar malo učini za njih. Tu sramota stoji na obrazu Srbije!!!!!!!

Zbog povrede kičme i nesnosnih bolova, koristim lek iz Nemačke koji je jako skup za naše prilike i moj budžet.Nadao sam se "ratnim dnevnicama" i nekakvom mogućnošću da imamo neka primanja boja bi nam pmogla da se dovučemo do svog kraja.u 45 godini sam se povredio i život mi je otišao tamo gde nisam ni sanjao da mi mogao da ode. Izveštavajte nas molim vas, šta ima novo u vezi sa "ratnim dnevnicama".